Joomla 3.1 Template by iPage Coupon

Darvinov eksperiment

Charles Darwin (1809-1882) je u 19.stoleću istraživao život mnogih životinjskih vrsta, putujući po svetu u mnogobrojnim ekspedicijama. Kao rezultat njegovog naučnog rada godine 1859.objavio je kapitalno delo „O poreklu vrsta putem prirodnog odabira“. Darvin tvrdi da su se sva živa bića na zemlji razvila od nižih životnih oblika ka višem. Pre Darvina nije se znalo kako su nasta mnogobrojne rase domaćih golubova. Jedna od  predpostavki je bila da je predak domaćih golubova golub Pećinar – columba livia. U prirodi živi više vrsta divljih golubova ali se samo golub Pećinar može pripitomiti. Potomci dobijeni parenjem pećinara sa domaćim golubovima daju dalje potomke, što nije slučaj sa ostlim vrstama divljih golubova.

                 Kao ljubitelja golubova zaintrigiralo ga je i to pitanje pa je rešio da putem eksperimenta proveri tu predpostavku. Počeo je da pari razne rase domaćih golubova, vršeći obrnutu selekciju, sa ciljem da pokuša da dobije, po izgledu, izvornog goluba od koga je svojevremeno počela selekcija. U pomenutoj knjizi Darvin piše:

„Upario sam dva crna indijanera sa dve saksonske lisaste golubice, čija su telo i krila beli a lisa i rep crveni. Ova rasa postoji još od 1676. godine. Indijaneri su jednobojni golubovi, retko sa šarama na krilima ili repu, a poznato je da su vrlo verni partneru. Njihovi potomci bili su crni sa nekoliko belih pera u krilima i repu, bilo je primeraka u tamno crvenkastosmeđoj boji, a ostali su bili snežno beli.“„Upario sam zatim dva meleza, i to smeđe i crno grlo, a njihovi potomci dobili su svetlije smeđu boju sa prugama na krilima.U drugom leglu, od istih roditelja, izlegli su se smeđi sa nekoliko, belih pera na guši.“

„ Na kraju sam upario ženku meleza od indijanera i lepezana, sa mužjakom melezom od indijanera i saksonskog lisastog goluba, pri čemu ni jedno od njih nije imalo nimalo plave boje u poreklu. Treba se podsetiti da su plavi indijaneri izuzetno retki, a ni kod belih lepezana nikada nisam čuo da su bili u drugoj boji. I pored svega toga, rezultat ovoga parenja meleza od indijanera i saksonskog i od indijanera i lepezana bili su plavi golubovi identične nijanse plave boje kao kod goluba Pećinara... Tako vidimo, da se na ovaj način, kroz dve generacije, golubovi povratili orignalnim pretcima.“

Ovim eksperimentom Darwin je dokazao, ne samo kako su nastali naši domaći golubovi već i to da je za stvaranje današnjih rasa golubova bio potreban trud od nekoliko stoleća u borbi protiv prirodnog izgleda, a za povrat početnom, prirodnom izgledu, dovoljno su bile samo dve godine. Potvrdu ovoga vidimo u svakom većem gradu gde na trgovima žive golubovi. Često među njih zaluta po neki domaći golub. Iz takvog ukrštanja vrlo brzo se izgube rasne odlike i potomci poprime izgled koji je vrlo blizak golubu Pećinaru.

Prema tome savremeni domaći golubovi dobili su dugotrajnom i upornom selecijom neprirodne rasne odlike u odnosu na izvornog pretka: kratak ili dug kljun, bele oči, veliku težinu, veliku gušu, više od 12 pera u repu, raznolike boje i dr. Da bi održali te odlike ili ih još poboljšavali, moramo se stalno boriti protiv prirode. Ako uparima dva šampionska grla netreba se čuditi što često njihovi mladi nemaju takve odlike. Priroda stalno vuče na izvorni izgled. Ako nevodimo računa o parenju i strogom odabiru, priroda će dosta brzo ruinirati kvalitet matičnog jata.              Ta borba je stalno prisutna.                                                                                                                                                                                                                                        Josip Pekanović

 

 

 

ZANIMLJIVOSTI

  

N O V O S T I